Споменик Црвеноармејцима погинулим 7.11.1944

logor1 logor3 logor4 logor5

Споменик погинулим припадницима Црвене армије посвећен је тајанственом сукобу између Совјета и Американаца. Овај исти сукоб познат je у службеним извештајима и литератури на западу и истоку као „Нишки инцидент“.

Седми новембар 1944. године био је у знаку прославе годишњице Октобарске социјалистичке револуције (Великог октобра). У току саме прославе изнад града су се појавили амерички авиони и почели да отварају ватру из митраљеза. У исто време на путу од Ниша до Алексинца кретала се дуга совјетска моторизована колона коју су напали исти амерички авиони. Колона је бомбардована и запаљена.  У истом ваздушном нападу погинуо је у сагорелом возилу командант корпуса, генерал Григориј Котов, заједно са 31 војником, док је 37 црвеноармејаца било рањено. Са нишког аеродрома узлетели су совјетски авиони и започели ваздушни двобој са америчким изнад Казненог завода. У овом ваздушном окршају оборена су три америчка авиона и два пилота су погинула. Совјети су у истом ваздушном окршају изгубили три авиона и два пилота.

Да би се одобровољила совјетска команда, наручен је и израђен извештај на основу сведочанства америчких пилота који су учествовали у овом сукобу. Извештај је носио назив „Узроци трагедије“ (Causes of the tragedy). До пропуста је дошло пошто су пилоти, изгубивши оријентацију, мислили да гађају немачку колону у Ибарској долини и да нападају немачки аеродром код Скопља. Совјети су сукоб изнад Ниша сматрали отвореном провокацијом.  На извињење су гледали као на покушај западних савезника да у то време обезбеде своје позиције на Блиском Истоку услед предстојећег планираног напада (инвазије) на Јапан, као и да за исти поход придобију учешће совјетских војних снага из Сибира.

Тела погинулих совјетских пилота пренета су из градске болнице на место предвиђено за сахрану. Место сахране страдалих совјетских ваздухопловаца било је удаљено 90 метара од главног улаза у некадашњи нацистички концентрациони логор, поред жичане ограде, која је делила логорску улазну стазу и суседну коњичку касарну. На истом месту сахрањена су и 11 страдалих логораша у последњем стрељању (6 мушкараца и 5 жена). Совјети су сахрањени у другом гробу од главног пута, један изнад другог у заједничкој гробници. На гробном месту био је постављен споменик у виду пирамидалне плоче.

Гробље и споменик погинулих совјетских пилота и сахрањених логораша дуго (време) су обилазили грађани и сељаци, полажући цвеће и венце. Тако је било све до избијања сукоба између Југославије и Совјетског Савеза, након доношења осуђујуће резолуције Информационог бироа против Комунистичке партије Југославије и њеног политичког руководства. Након распламсавања сукоба са источноевропским земљама (1949) и окретања ка западним, почело је брисање заслуга бораца Црвене армије у борбама за ослобођење Југославије. Почело је уклањање улица, тргова, школа посвећених и спомен-обележја палим Црвеноармејцима. Тако је уклоњен споменик и палим совјетским ваздухопловцима.

Иницијатива да се Нишки инцидент, дуго запостављан због политичких импликација, достојно обележи једним пригодним спомеником, потекла је од историчара Народног музеја у Нишу, Небојше Озимића и Александра Динчића, у част 70-годишњице овог историјског догађаја.  У сарадњи  са Руским хуманитарним центром у Нишу одлучено је да се подигне споменик на којем ће бити исписана имена погинулих у овом догађају. Већ 14. октобра 2014. године, испред логорског комплекса положен је камен-темељац за будући споменик док је свечано откривање и освећење обављено 9. маја 2015. године – у част 70 година победе над фашизмом и нацизмом  Европи.